强者间的对话 外媒对比测评大众Tiguan和斯巴鲁森林人

Археолошки локалитет у Кнососу, на Криту (Грчка), Мино?ска палата

Археолози испиту?у локалитет у Риму

Археолог издва?а ситне артефакте и кости из зем?е

Археолози фотографишу ?едан од об?еката на локалитету

百度 　　经中国环境监测总站会同京津冀及周边地区省级环境监测中心研判，26日至28日，京津冀区域中部太行山以东、燕山以南地区可能出现低压辐合带，污染扩散条件较为不利，区域空气质量以4级中度污染至5级重度污染为主，部分地区部分时段将达到6级严重污染水平。

Археологи?а (од грчких речи αρχα?ο? = стар, (у савременом грчком и прастар) и λ?γο? = наука, реч, мисао) ?е наука ко?а изучава матери?алне остатке, т?. све уоч?иве трагове ?удских делатности ради упознава?а ?ихове садржине у одре?еном времену и простору, као и ?иховог значе?а у одре?еном соци?алном, економском и истори?ском окруже?у. Иако ?е уобича?ено да се ?ено проучава?е везу?е за ?старине“, т?. за давну прошлост, ?оме ?е обухва?ено време од на?стари?их матери?алних остатака, па све до данаш?их дана.

По свом садржа?у и ци?евима археологи?а ?е друштвено-истори?ска научна дисциплина. По научним изворима и методи рада археологи?а ?е истовремено и егзактна наука, што значи да се базира на матери?алним остацима (покретним и непокретним) потпомажу?и се притом, ако их има, писаним изворима ради што бо?ег тестира?а хипотезa. ?ен основни и тра?ни ци? таквог начина рада ?есте упознава?е човека као интелигентног члана ?удског друштва, ствараоца и творца континуиране културне еволуци?е.

Археологи?а поседу?е одре?ене методе у изучава?у прошлости ?уди. Поред тога осла?а се и на цео низ других, помо?них научних дисциплина као што су: геологи?а, палеонтологи?а, антропологи?а, етнологи?а, античка историографи?а, хеми?а и др. На археологи?у се може гледати и као на друштвену науку и хуманистичку науку. Ово зависи од парадигме ко?а се посматра.

Резултати и плодови археолошких истражива?а постижу сво? ци? ако постану приступачни, вид?иви и разум?иви не само струч?ацима, него и свима онима чи?у паж?у привлачи археологи?а као изразито соци?ална и антрополошка наука.

Археологи?а и друштвене науке

Археологи?а, ко?а се у нови?е доба све више везу?е уз антропологи?у а не истори?у како ?е то било уобича?ено у претходном раздоб?у и то нарочито у Европи, проучава ?удска друштва и об?екте ко?е су она оставила за собом. То нарочито долази до изража?а током проучава?а праистори?е о ко?о? су готово увек ?едина сведочанства ?ени матери?ални остаци (нпр. ору?а од камена, кости и метала, керамика, остаци архитектуре, итд.). Поред праистори?е археологи?а се бави и проучава?ем истори?ских периода, то ?ест периода у ко?има посто?е писани извори, и она у том случа?у углавном има улогу помо?не истори?ске науке. Иако су неки од ?ених спектакуларни?их откри?а главни знак препознава?а археологи?е, такви су налази сразмерно ретки и на?чеш?е недово?но документовани тако да они врло често нема?у велику вредност са становишта научне археологи?е. Модерна археологи?а се заснива на тимском раду и дета?ном документова?у и анализи свих налаза (ук?учу?у?и ту и информаци?е о природно? средини, ?удске остатке, архитектуру, артефакте, биофакте, итд.) и ?ихових асоци?аци?а у ци?у што прецизни?ег реконструиса?а ?удских култура и уопште ?удског живота у прошлости.

Успон археологи?е

Главни чланак: Истори?а археологи?е

Кирни?ак из Анконе (14. век) се сматра оцем за археологи?у. Шездесетих година 19. века наука ?е довела у пита?е датум ствара?а света ко?е ?е, према бискупу Ашеру, падало у 4004. годину п. н. е. Сазна?е о геолошким временским распонима, удружено с Дравиновом теори?ом еволуци?е, донело ?е свест о спорости и постепености разво?а ?удских друштава и артефаката. Праистори?а ?е са све ве?ом поузданош?у де?ена да?е на фазе, а артефакти подвргавани дета?ни?о? класификаци?и. Тако ?е у прво? половини 20. века на основу годова, варва и анализа полена утвр?ивана релативна и апсолутна хронологи?а праистори?ског раздоб?а.

После Другог светског рата створила се ?ака веза изме?у археологи?е и природних наука. Вилард Либи открио радиокарбонски метод датова?а. ?авила се могу?ност да се одреди старост без прибегава?а ме?усобних културних поре?е?а. Култура се анализира као систем ко?и се може раставити на више подсистема: технолошки, друштвени, идеолошки .

Археолошки локалитет

Главни чланак: Археолошко налазиште

Археолошки локалитет Егнаци?а, у Апули?и (Итали?а) сликан из ваздуха)

Локалитет ?е место ?удске активности ко?у можемо сагледати у концентраци?и артефаката и одбачених сировина. У мобилним за?едницама разлику?емо станишта на отвореном и пе?инска станишта. Ако ?е могу?е дефинисати кратке фазе окупаци?е на локалитету, треба гледати на распоред артефаката и кости?у унутар и око непокретних структура (нпр. ог?иште), да би се уочило посто?а?е уста?ених шема. Овим се бави део археологи?е ко?и се назива етноархеологи?а.

Проучава?е локалитета не може открити више од ?едног аспекта друштвеног понаша?а. За ширу интерпретаци?у неопходно ?е узети у обзир целокупну територи?у на ко?о? ?е група функционисала. Територи?а годиш?ег домета (хоме ранге), ук?учу?е територи?у на ко?у ?е за?едница наста?ивала и на ко?о? се кретала током ?едног временског периода (?едне године). Та територи?а обухвата станишта (кампове ко?и могу бити: сезонски, транзитни, оставе и сл). Сви налази са ?едног локалитета требало би да се посматра?у у оквиру шире културне целине (културне групе или комплекса), како би била сагледана ?удска активност тога поднеб?а.

Рекогносцира?е терена

Главни чланак: Археолошко рекогносцира?е

Рекогносцира?е терена из ваздуха

Рекогносцира?е радаром

Данас ?е теренско истражива?е у археологи?и обично део свеобухватни?ег истражива?а неког подруч?а. ?едан од првих великих теренских про?еката у централно? Итали?и покренут ?е средином 20. века када ?е расподела обрадиве зем?е ситним се?ацима условила нагло интензивира?е по?опривреде.

Рани?е су знача?ни локалитети рекогносцирани и ископавани зато што се полазило од тога да ?ихови планови, об?екти и натписи одсликава?у политичку и економску структуру подруч?а. Данас ?е вероватни?е да ?е истражива?е подразумевати свеобухватну анализу на регионалном нивоу у насто?а?у да се осветли шира економска, по?опривредна и друштвена целина у оквиру ко?е су функционисали по?единачни локалитети.

Истражива?е терена може бити обилазак терена и бележе?е, затим из ваздуха као и подводно, ко?е се не разлику?е много од на копну. Осла?а се на рониоце и визуелно снима?е делова морског дна. Фотографиса?е, бележе?е и рекогносцира?е налазишта под водом попут потонулих бродова или разбацаног бродског товара почива на истим основним принципима као рад на копну али ?е наравно тежи и тражи више времена.

На археолошко налазиште могу да упуте и топоними, имена насе?а, ко?и често указу?у на неку делатност у прошлости. Имена као што су Градац, Црквина или Гроб?иште указу?у на могу?ност посто?а?а археолошких споменика у том кра?у. Други традиционални метод ?е прикуп?а?е података из литературе, археолози приме?у?у и поступке ко?и ук?учу?у употребу метода и инструмената из других струка.

Први, на?стари?и и на??едноставни?и метод за рекогносцира?е терена ?е обилазак ко?и подразумева уочава?е ма?их колеба?а у сво?ствима терена и ако ?е то могу?е уочава?е артефаката на површини. Изабрано подруч?е покрива се мрежом што омогу?ава систематично испитива?е. Сваки налаз мора се убележити према координатама основне мреже.

Допринос теренском раду и документова?у да?е снима?е из ваздуха. Снимак из ваздуха може при пово?ним условима регистровати зем?ом затрпане остатке на ко?е указу?у промене у бо?и површинског сло?а тла или вегетаци?а.

Када ни?е могу?е уз помо? снима?а из ваздуха утврдити положа? налазишта на располага?у ?е известан бро? направа за геофизичко истражива?е.

Археологи?а и природне науке

Иако ?е ро?ена у окри?у хуманистичких наука археологи?а ?е у тесно? вези са природним наукама, што ?е неопходно и обострано корисно. Карактер овог односа се у протеклих 150 година драстично ме?ао у складу са променама методологи?е и ци?ева ко?е ?е археологи?а постав?ала.

Ископава?а виле из античког периода

Археометри?а ?е област ко?а се бави израчунава?ем, односно користи технике и методе првенствено физике и хеми?е, да би дошла до одре?ених резултата попут хеми?ског састава матери?ала прона?еног на локалитету и сл.

Експериментална археологи?а ова област користе?и експерименталне методе долази до резултата и зак?учака (првенствено у рекогносцира?у).

Насеобинска археологи?а ?е грана археологи?е ко?ом се об?еди?у?у проучава?а насе?а и некропола, односно сложених активности популационих група и индивидуа у оквиру насе?а.

Инсект откривен у ?илибару

?илибар, фосилизована смола, чи?и су основни састо?ци суцинитска киселина и ?илибарско у?е, ?е одличан пример спреге природних наука и археологи?е. Анализе ?илибара, првенствено инфрацрвена спектрографи?а, показу?у како физичко хеми?ске методе могу да утичу на археолошки модел и управо ?е захва?у?у?и овим анализама ?илибар постао показате? културних преобража?а и праистори?ске трговине.

Иако су геологи?а, педологи?а и археологи?а три различите научне дисциплине, допу?у?у се и уза?амно користе доби?ене резултате. Археологи?а и геологи?а има?у сво?у хронологи?у, геолошка хронологи?а почи?е архаиком, а завршава се квартаром, мла?и део квартара - холоцен, обухвата подеоке археолошке хронологи?е. Педологи?а се служи и геолошком и археолошком временском хронологи?ом. Пре почетка радова врши се рекогносцира?е терена. Геолог опису?е положа? и старост сло?ева, као и ?ихову повезаност. По завршетку се детерминише петролошко-минералошки матери?ал ко?и ?е на?ен приликом ископава?а у културним сло?евима, да би се преко налаза утврдио ради?ус крета?а некадаш?их становника. На основу педолошких истражива?а зем?ишта, по ко?им се на пример утвр?у?е каква ?е била вегетаци?а, карактеристике и тип зем?ишта, у сарад?и са археологи?ом може се открити да ли ?е у прошлости на том локалитету човек само боравио или се и бавио зем?орад?ом, т?. да ли ?е био ратар, номад или ловац.

Палоботаника (понекад и археоботаника) ?е научна област археологи?е и ботанике ко?а се бави проучава?ем макро и микроби?них остатака са археолошких локалитета. Палеоботаника као интердисциплинарна грана ботанике тесно сара?у?е са археологи?ом. Одре?ива?е и интерпретаци?а налаза би?них остатака да?у увид у прилике, животне и прехрамбене навике и економске односе у одре?ено? епохи. На?чеш?и налази су остаци хране, семе, дрво, текстил (у уг?енисаном ста?у) и полен и дрво у анаеробном меди?у. Палинологи?а, прегледом поленских анализа, доказала ?е да има велики знача? приликом утвр?ива?а природног окруже?а праистори?ских за?едница, односа изме?у човека и природе, односно активности праистори?ских ?уди. Палинологи?а се разви?а у оквиру палеоботанике са ци?ем да допринесе потпуни?ем сагледава?у еволуци?е би?ног света.

• 
  Узима?е узорка полена за анализу
• 
  Полен кроз микроскоп

Тафономска анализа остатака фауне са археолошких локалитета, кроз реконструкци?у различитих етапа током формира?а сло?ева (биоценеза, некроценеза, липтоценеза, тафоценеза) да?е податке о вези човека и животи?а у прошлости.

Антропологи?а ?е блиско повезана са археологи?ом. Знача? антрополошких истражива?а огледа се у могу?ности одре?ива?а пола, старости, скелетне гра?е, реконструиса?е висине, детерминаци?а типолошке структуре скелетног матери?ала откривеног на археолошком локалитету. Заним?иво ?е да ?е могу?е реконструисати лице древног човека, на основу изгледа лоба?е.

Датова?е

Датира?е има к?учни знача? за уноше?е реда у археолошки матери?ал. Разво? метода датира?а, било да су у пита?у ?традиционалне“ или егзактно научне, сведочи о сналаж?ивости и околишним путевима зак?учива?а ко?и решава?е археолошког проблема чине врло фасцинантним задатком.

Методе датова?а

Метода радиоактивног уг?еника-14 (C-14) приме?у?е се од средине 20. века, како у археологи?и, тако и у другим наукама, то ?ест од када ?е Вилард Ф. Либи об?аснио да се полураспад уг?еника-14 (C-14), ко?и стално наста?е у атмосфери из атома азота, а после се полураспадом од око 5.730 година вра?а у атоме азота, може користити да се одреди старост остатака органске матери?е у археолошким налазима. За ово откри?е ?е добио и Нобелову награду за хеми?у. Овакво датова?е засновано ?е на распада?у радиоактивних атома уг?еника-14 (C-14), ко?и су били угра?ених метаболизмом у животи?ско и би?но ткиво, насупрот стабилности два преостала уг?еникова изотопа C-12 и C-13. ?ихов однос ?е углавном сталан (на ?едан атом уг?еника са масом 14 долази $10^{10}$ атома са масом 13 и $10^{12}$ атома са масом 12. ?езгро уг?еника-14 (C-14) ?е нестабилно и распада се према експоненци?алном закону радиоактивног распада, са временом полураспада од 5.730 година. Живи организам прехраном стално надокна?у?е распале атоме уг?еника-14 (C-14), али после смрти то преста?е и количина уг?еника-14 (C-14) се сма?у?е током времена. Мере?ем преостале количине уг?еника-14 (C-14),у односу на уг?еник-12 (C-12) у узорку органског порекла може се одредити време ко?е ?е протекло од смрти, то ?ест може се утврдити старост узорка.

Поред тога, полураспада кали?ума-40 у аргон-40 износи 1.250.000 година, а кали?ум се налази у многим вулканским стенама и то су истраживачи прошлости живота и Зем?е искористили за одре?ива?е приближне старости налазишта стари?их од 100.000 година.

Датова?е термолуминисценци?ом користи се од 1953. Термолуминисценци?а ?е емиси?а светлости ко?а се ?ав?а када загревамо матери?у ко?а не проводи електричну енерги?у. Порекло ове по?аве лежи у ?онизу?у?о? ради?аци?и, ко?о? ?е матери?ал био изложен током боравка у зем?и. Елементи као што су урани?ум, тори?ум, кали?ум и рубиди?ум, током свог радиоактивног распада емиту?у нуклеарне ради?аци?е. Када оне продру у минерал губе енерги?у, а ?едан од резултата ?е и ?онизаци?а, односно електрони се одва?а?у од ?ихових матичних атома. Ве?ина се одмах рекомбину?е, а неки се задржава?у у ?замкама“ (неправилностима кристалне решетке), све док се поново не загре?у до одре?ене температуре. За археолошко датова?е ова температура ?е 300-500 °C. На археолошким локалитетима наилази се на матери?ал ко?и ?е горео, попу керамике, ог?ишта и сл. Током времена из околине у ко?у ?е предмет био укопан прикуп?а се нови бро? електрона (пошто су ослобо?ени из замке током горе?а) пропорци?ално времену током кога ?е матери?ал био потхра?ен у зем?и. Уколико се ова? матери?ал поново изложи загрева?у, до?и ?е до емитова?а фотона. Ова емиси?а ?е природна термолуминисценци?а. Старост се утвр?у?е односом природне термолуминисценци?е и индуковане дозе.

Датова?е дендрохронологи?ом

Дендрохронологи?а ?е метода датова?а, базирана на радовима астронома Ендруа Дагласа, ?една од првих метода апсолутног датова?а, откривена у првим децени?ама XX века. Полазе?и од тога да годови на дрвету представ?а?у сво?еврсни календар доказано ?е и да ширина попречних годова на дрвету зависи од тога каква ?е климатски била година када ?е дрво добило та? год. Комбинаци?а годова ?е ?единствена за неколико година и у истим климатским условима ?е потпуно идентична за свако по?едино дрво ко?и ?е живело у исто време.

Компаративно-истори?ски метод датова?а ?е утвр?ива?е старости поре?е?ем са писаним изворима. Културе ко?е нису оставиле писане трагове о себи доводиле су се у непосредну или посредну везу са културама Блиског истока и Египта, где се према писаним изворима установила прецизна временска скала.

Когнитивна археологи?а

Когнитивна археологи?а подразумева проучава?е начина размиш?а?а у прошлости на основу матери?алних остатака и углавном се сматра модерном археологи?ом. Писани извори и уметност су вредан извор информаци?а, али углавном су проучавани у домену историчара уметности и историчара. За праистори?ски период где су писани извори у потпуности одсутни, рани?е генераци?е археолога из су тежиле ствара?у пандана у истори?и. Претпостав?ало се шта су древни ?уди веровали и мислили. Данас се покушава истражити како су праистори?ски ?уди реаговали на концепте кроз сво?е култне обреде.

Начини сахра?ива?а и некрополе

Египатска муми?а (Лувр)

?една од гробница, са очуваним скелетом

Чин сахране подразумева поштова?е или осе?а?е везано за мртву индивидуу, а можда и свест о посмртном животу. Декоративни об?екти могу дочарати изглед по?единца, по лепоти или по престижу.

Неандерталац ?е прво ?удско би?е ко?е ?е сво?е мртве с пи?ететом сахра?ивало. На неколико места у Француско? и Итали?и поко?ник ?е зашти?ен лом?еним каменом, облуцима или каменим плочама. У Регурдуу (Француска) поко?ник ?е положен на велику гомилу камена, ко?е ?е сагра?ена камена конструкци?а за скелет медведа. Та и нешто ?едноставни?е конструкци?е у пе?ини Монте Чирчео (Итали?а) антиципира?у целокупну касни?у фунералну архитектуру.

Начин сахра?ива?а, изглед гроба и надгробног обележ?а одре?ени су сепуларним кодексом за?еднице ко?и ?е заснован на религи?ским представама, заштитним маги?ским поступцима, типу емоционалне реакци?е на сам чин смрти. Мисао о гробу као станишту прати се од на?стари?их култура.

Посто?и неколико начина сахра?ива?а ко?а су практикована од праистори?ских за?едница:

• инхумаци?а
• инфламаци?а
• експликаци?а и декарнаци?а
• акватичко сахра?ива?е
• мумифицира?е
• секундарно и парци?ално сахра?ива?е
• антропофаги?а

?една од на?важни?их карактеристика ?едне културе ?е облик сахра?ива?а, тако да чак по?едина раздоб?а носе назив према начину како су припадници култура тога доба сахра?ивани, као што су Култура по?а са урнама или Култура тумула. У исто? културно? групи могу се ?авити поред доминантног и други начини сахра?ива?а, што може бити резултат утица?а других етничких за?едница, као и различитих религи?ских група унутар исте

Тако?е и гробови и гробна обележ?а носе печат разних култура и религи?а али се може уочити да ?е задржана основна функци?а и порука:

• указива?е намене
• идентификаци?а верских, етичких, религи?ских атрибута
• спречава?е девастаци?е гроба

Према начину настанака можемо их поделити у пет група:

• задесни
• импровизовани
• масовни
• кенотафоси
• гробови са ута?еним сепукралним обликом

Археологи?а и религи?е

Религи?а се може схватити као понаша?е или влада?е ко?е указу?е у верова?е и же?у да се угоди божанско? влада?у?о? мо?и, али и као друштвена институци?а. Шеме понаша?а могу бити одговор на религиозна верова?а и могу бити прожета кроз свакодневни живот, тако да ?е археолошки тешко разликовати.

Религиозни ритуали ук?учу?у изво?е?е чинова обожава?а према божанству или узвишеном би?у. Ово садржи на?ма?е четири различите компоненте:

• Привлаче?е паж?е, ко?е захтева употребу светих места (храмова), освет?е?а, звук и мириса ко?и осигурава?у усмере?е паж?е на ритуалне чинове. Свето место ?е често обележено светим симболима ко?и се понав?а?у. Све ово могу бити археолошки индикатори ритуала.
• Гранична зона изме?у два света, ук?учу?е различите активности попут ритуалног пра?а (у смислу прочиш?ава?а). Ритуали су се одигравали на отвореном или у храмовима, у обредима што се одражава и на архитектуру храма.
• Присуство божанства ?е неопходно за успешан и ефективан ритуал. У ве?ини друштава оно ?е симболизовано матери?алним обликом или сликом. Ритуални симболи могу бити иконографски обожавана божанства. Ритуални симболи често се уочава?у у погребном ритуалу.
• Активно учествова?е ук?учу?е покрете, ?ело, пи?е и сл. У неким културама подразумева поклоне и жртвова?е.

Види ?ош

• Истори?а археологи?е
• Археолошка теори?а
• Филозофи?а археологи?е
• Археоботаника
• Теренско истражива?е у археологи?и
• Подводна археологи?а
• Српско археолошко друштво
• Списак археолога
• Списак српских археолога
• Археолошки туризам
• Хуманистика

Литература

На српском

• Палавестра, Александар (2011). Културни контексти археологи?е. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. ISBN 978-86-86563-86-6. Приступ?ено 31. 5. 2019. 
• Грин, Кевин (2003). Увод у археологи?у: истори?а, принципи и методи модерне археологи?е (3. изд.). Београд: Clio. ISBN 978-86-7102-069-5. 
• ?онсон, Мет?у (2008). Археолошка теори?а. Београд: Clio. ISBN 978-86-7102-281-1. 
• Olsen, Bj?rnar (2002). Od predmeta do teksta - Teorijske perspektive arheolo?kih istra?ivanja. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-70-4. 
• Баби?, Сташа (2018). Метаархеологи?а. Београд: Clio. ISBN 978-86-7102-596-6. 
• Сре?ови?, Драгослав (1997). Преистори?а Европе, Африке и Блиског истока грчка, етрурска и римска цивилизаци?а. Београд: Савремена администраци?а. ISBN 9788638705368. 
• Логос, Александар А. (2017). Путова?е мисли : увод у потрагу за истином. Београд. 

На енглеском

• Rathje, William; Shanks, Michael; Witmore, Christoper (2013). Archaeology in the Making. London: Routledge. ISBN 978-0-415-63480-9. 
• Olsen, Bj?rnar; Shanks, Michael; Webmoor, Timothy; Witmore, Christopher (2012). Archaeology: The Discipline of Things. Berkeley, Los Angeles, London: University of California Press. 
• Renfrew, Colin; Bahn, Paul (2012). Archaeology - Theories, Methods, and Practice. London: Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-77112-9. 
• Hodder, Ian; Shanks, Michael; Alexandri, Alexandar; Buchili, Victor; Carman, John; Last, Jonathan; Lucas, Gavin (2008). ?Interpreting Archaeology: Finding Meaning in the Past”. Routledge. London. 
• Shanks, Michael (1992). Experiencing the Past: On the Character of Archaeology. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-203-97363-9. 

Спо?аш?е везе

• Истори?а српске археологи?е: Ра?а?е археологи?е (2000. год.), РТС Образовни научни програм - Званични канал
• Истори?а српске археологи?е: Утеме?е?е школе 1. део (2000. год.), РТС Образовни научни програм - Званични канал
• Истори?а српске археологи?е: Утеме?е?е школе 2. део (2000. год), РТС Образовни научни програм - Званични канал
• Преци и потомци: Први истраживач Винче - Мило?е Васи? РТС Образовни научни програм - Званични канал
• Централни институт за конзерваци?у: Брига за потомство 1. део, РТС Трезор - Званични канал
• Централни институт за конзерваци?у: Брига за потомство, 2. део (2014), РТС Трезор - Званични канал
• Сутра сам ?а: На раскрш?у времена, РТС Образовно -научни програм - Званични канал
• Vesti iz arheologije
• e-journal for archaeology
• www.rastko.rs