华人富豪榜:王健林超李嘉诚1亿美元成亚洲首富
Фармакологи?а | |
---|---|
![]() Ди?аграмски приказ купке за органе ко?а се користи за проучава?е де?ства изолованих ткива. | |
MeSH Unique ID | D010600 |
Фармакологи?а (грч. φ?ρμακον - лек, отров; λ?γο? - наука) ?е грана медицине, биологи?е и фармацеутских наука ко?а проучава де?ство лекова,[1][2], ?ихове физичке и хеми?ске карактеристике[3][4], примену у лече?у, у фармакотерапи?и, као и метаболизам лека.[5] Слободно се може ре?и да се она бави уза?амним де?ствима лековитих супстанци и живог организма с основним ци?ем да се унапреди лече?е болесног човека. Поред тога што ?е знача?на за медицину, знача?на ?е и за фармаци?у те представ?а и ?едну од к?учних додирних тачака медицине са фармаци?ом. ?ену основу чине фармакокинетика ко?а изучава де?ство организма на лек и хеми?ске промене лека и фармакодинамика ко?а се бави делова?ем лека на организам.
Етимологи?а
[уреди | уреди извор]Реч фармакологи?а потиче од грчког φ?ρμακον, pharmakon, ?лек, отров“ и -λογ?α, -logia ?проучава?е“, ?зна?е о“[6][7] (уп. етимологи?у фармаци?е). Фармакон ?е повезан са фармакосом, ритуалном жртвом или прогонством ?удског жртвеника или жртве у древно? грчко? религи?и.
Савремени термин фармакон се користи шире од термина лек ?ер ук?учу?е ендогене супстанце, и биолошки активне супстанце ко?е се не користе као лекови. Обично ук?учу?е фармаколошке агонисте и антагонисте, али и инхибиторе ензима (као што су инхибитори моноамин оксидазе).[8]
Истори?а
[уреди | уреди извор]

Почеци клиничке фармакологи?е датира?у из сред?ег века, са фармакогнози?ом и Авицениним Медицинским каноном, Коментаром о Исаку Петра Шпанског и Коментаром о Антедотару од Николаса ?ована од Светог Аманда.[12] Рана фармакологи?а се фокусирала на хербализам и природне супстанце, углавном би?не екстракте. Описи лекова су прикуп?ени у к?игама ко?е се зову фармакопе?е. Сирови лекови су се користили ?ош од праистори?е као припрема супстанци из природних извора. Ме?утим, активни састо?ак сирових лекова ни?е пречиш?ен и супстанца ?е прикривена са другим супстанцама.
У 17. веку енглески лекар Николас Калпепер ?е преводио и користио фармаколошке текстове. Калпепер ?е дета?но описао би?ке и услове ко?е могу да лече. У 18. веку, велики део клиничке фармакологи?е основан ?е радом Вили?ама Витеринга.[13] Фармакологи?а као научна дисциплина ни?е напредовала све до средине 19. века, кад ?е дошло до великог биомедицинског ожив?ава?а.[14] Пре друге половине деветнаестог века, изузетна мо? и специфичност делова?а лекова као што су морфи?ум, кинин и дигиталис об?аш?авани су не?асно и са освртом на изузетне хеми?ске мо?и и афинитете према одре?еним органима или ткивима.[15] Прво оде?е?е за фармакологи?у ?е основао Рудолф Бухе?м 1847. године, препознавши потребу за разво?ем разумева?а како терапеутски лекови и отрови производе сво?е ефекте.[14] Након тога, први одсек за фармакологи?у у Енглеско? основан ?е 1905. на Универзитетском коле?у у Лондону.
Фармакологи?а се развила у 19. веку као биомедицинска наука ко?а ?е приме?ивала принципе научног експериментиса?а у терапи?ским контекстима.[16] Напредак истраживачких техника подстакао ?е фармаколошка истражива?а и разумева?е. Разво? препарата за купа?е органа, где се узорци ткива повезу?у са уре?а?има за снима?е, као што ?е миограф, а физиолошки одговори се бележе након примене лека, омогу?ио ?е анализу ефеката лекова на ткива. Разво? теста везива?а лиганда 1945. омогу?ио ?е квантификаци?у афинитета везива?а лекова на хеми?ским ци?евима.[17] Савремени фармаколози користе технике из генетике, молекуларне биологи?е, биохеми?е и других напредних алата да трансформишу информаци?е о молекуларним механизмима и ци?евима у терапи?е усмерене против болести, дефеката или патогена, и креира?у методе за превентивну негу, ди?агностику и ултиматно персонализовану медицину.
Подела
[уреди | уреди извор]Фармакологи?ом као медицинском дисциплином се баве фармаколози. Ме?у ?еним поддисциплинама су:
- клиничка фармакологи?а - утица? лекова на ?уде
- неуро- и психофармакологи?а (утица? лекова на понаша?е и функциониса?е нервног система),
- фармакогенетика (клиничко тестира?е генетских вари?аци?а ко?е доводе до различитих реакци?а на лекове)
- фармакогеномика (примена геномичких технологи?а на открива?е нових лекова и да?у карактеризаци?у ве? посто?е?их)
- фармакоепидемиологи?а (проучава?е утица?а лекова на велики бро? ?уди)
- токсикологи?а проучава?е штетних утица?а лекова
- теоретска фармакологи?а
- посологи?а - дозира?е лекова
- фармакогнози?а - доби?а?е лекова из би?ака
Системи тела
[уреди | уреди извор]
Фармакологи?а се тако?е може фокусирати на специфичне системе ко?и чине тело. Оде?е?а ко?а се односе на телесне системе проучава?у ефекте лекова у различитим системима тела. То ук?учу?е неурофармакологи?у, у централном и периферном нервном систему; имунофармакологи?а у имунском систему. Остале области ук?учу?у кардиоваскуларну, бубрежну и ендокрину фармакологи?у. Психофармакологи?а ?е проучава?е употребе лекова ко?и утичу на психу, ум и понаша?е (нпр. антидепресиви) у лече?у менталних пореме?а?а (нпр. депреси?е).[18][19] То обухвата приступе и технике из неурофармакологи?е, понаша?а животи?а и бихе?виоралне неуронауке, а фокус ?е на бихе?виоралним и неуробиолошким механизмима делова?а психоактивних лекова. Сродна област неуропсихофармакологи?а фокусира се на ефекте лекова на граници изме?у нервног система и психе.
Фармакометаболомика, тако?е позната као фармакометабономика, ?е област ко?а потиче од метаболомике, квантификаци?е и анализе метаболита ко?е тело производи.[20][21] Она се односи на директно мере?е метаболита у телесним течностима по?единца, како би се предвидео или проценио метаболизам фармацеутских ?еди?е?а, и да би се бо?е разумео фармакокинетички профил лека.[20][21] Фармакометаболомика се може применити за мере?е нивоа метаболита након примене лека, како би се пратили ефекти лека на метаболичке путеве. Фармакомикробиомика проучава ефекат вари?аци?а микробиома на диспозици?у, де?ство и токсичност лека.[22] Фармакомикробиомика се бави интеракци?ом изме?у лекова и цревног микробиома. Фармакогеномика ?е примена геномских технологи?а на открива?е лекова и да?у карактеризаци?у лекова ко?и се односе на цео геном организма. За фармакологи?у у вези са по?единачним генима, фармакогенетика проучава како генетске вари?аци?е доводе до различитих одговора на лекове. Фармакоепигенетика проучава основне обрасце епигенетског обележава?а ко?и доводе до вари?аци?а у одговору по?единца на медицински третман.[23]
Клиничка пракса и открива?е лекова
[уреди | уреди извор]
Фармакологи?а се може применити у оквиру клиничких наука. Клиничка фармакологи?а ?е примена фармаколошких метода и принципа у проучава?у лекова код ?уди.[24] Пример за то ?е дозира?е, што ?е студи?а о начину на ко?и се лекови дозира?у.[25]
Фармакологи?а ?е уско повезана са токсикологи?ом. Фармакологи?а и токсикологи?а су научне дисциплине ко?е се фокусира?у на разумева?е сво?става и делова?а хемикали?а.[26] Ме?утим, фармакологи?а наглашава терапеутске ефекте хемикали?а, обично лекова или ?еди?е?а ко?а би могла да постану лекови, док ?е токсикологи?а проучава?е штетних ефеката хемикали?а и процена ризика.[26]
Открива?е лекова
[уреди | уреди извор]Открива?е лекова ?е област проучава?а ко?а се бави ствара?ем нових лекова. Обухвата подобласт диза?на и разво?а лекова.[27] Открива?е лекова почи?е диза?ном лекова, што ?е инвентивни процес проналаже?а нових лекова.[28] У на?основни?ем смислу, ово ук?учу?е диза?н молекула ко?и су комплементарни по облику и наелектриса?у за дату биомолекуларну мету.[29] Након што ?е воде?е ?еди?е?е идентификовано кроз открива?е лека, разво? лека ук?учу?е дово?е?е лека на тржиште.[27] Открива?е лекова ?е повезано са фармакоекономи?ом, што ?е поддисциплина здравствене економи?е ко?а разматра вредност лекова.[30][31] Фармакоекономи?а проце?у?е цену и користи лекова како би водила оптималну алокаци?у ресурса за здравствену заштиту.[32] Технике ко?е се користе за открива?е, формулаци?у, производ?у и контролу квалитета открива?а лекова проучава фармацеутско инже?ерство, грана инже?ерства.[33] Безбедносна фармакологи?а ?е специ?ализована за открива?е и истражива?е потенци?алних неже?ених ефеката лекова.[34] Разво? лекова ?е од виталног знача?а за медицину, али тако?е има снажне економске и политичке импликаци?е. Да би заштитиле потрошача и спречиле злоупотребу, многе владе регулишу производ?у, прода?у и администраци?у лекова. У С?еди?еним Државама, главно тело ко?е регулише фармацеутске производе ?е Управа за храну и лекове; они спроводе стандарде ко?е ?е поставила Фармакопе?а С?еди?ених Држава.[35] У Европско? уни?и, главно тело ко?е регулише фармацеутске производе ?е ЕМА, а они спроводе стандарде ко?е постав?а Европска фармакопе?а.[36]
Метаболичка стабилност и реактивност библиотеке кандидата за ?еди?е?а лека треба да се процени за метаболизам лека и токсиколошке студи?е. Предложене су многе методе за квантитативна предви?а?а у метаболизму лекова; ?едан пример недавног рачунарског метода ?е SPORCalc.[37] Мала измена хеми?ске структуре медицинског ?еди?е?а могла би да промени ?егова лековита сво?ства, у зависности од тога како се промена односи на структуру супстрата или рецепторског места на ко?е делу?е: то се назива однос структурне активности (SAR). Када се идентифику?е корисна активност, хемичари направе многа слична ?еди?е?а ко?а се зову аналози, како би покушали да максимизира?у же?ене медицинске ефекте. Ово може да потра?е од неколико година до децени?е или више, и веома ?е скупо.[38] Тако?е се мора утврдити колико ?е лек сигуран за конзумира?е, ?егову стабилност у ?удском телу и на?бо?и облик за испоруку у же?ени систем органа, као што су таблете или аеросол. Након опсежног тестира?а, ко?е може да потра?е и до шест година, нови лек ?е спреман за маркетинг и прода?у.[38]
Шири контексти
[уреди | уреди извор]Фармакологи?а се може проучавати у односу на шири контекст од физиологи?е по?единаца. На пример, фармакоепидемиологи?а се тиче вари?аци?а ефеката лекова у или изме?у популаци?а, она ?е мост изме?у клиничке фармакологи?е и епидемиологи?е.[39][40] Фармакоенвиронментологи?а или фармакологи?а животне средине ?е проучава?е ефеката кориш?ених фармацеутских производа и производа за личну негу (PPCP) на животну средину након ?иховог елиминаци?е из организма.[41] ?удско здрав?е и екологи?а су блиско повезани тако да фармакологи?а животне средине проучава утица? лекова и фармацеутских производа и производа за личну негу на животну средину.[42]
Лекови тако?е могу имати етнокултуролошки знача?, тако да етнофармакологи?а проучава етничке и културне аспекте фармакологи?е.[43]
По?а у наста?а?у
[уреди | уреди извор]Фотофармакологи?а ?е приступ у наста?а?у у медицини у коме се лекови активира?у и деактивира?у светлош?у. Енерги?а светлости се користи за промену облика и хеми?ских сво?става лека, што резултира различитом биолошком активнош?у.[44] Ово се ради како би се на кра?у постигла контрола када и где су лекови активни на реверзибилан начин, како би се спречили неже?ени ефекти и зага?е?е животнe срединe лековима.[45][46]
Види ?ош
[уреди | уреди извор]- Гоодман & Гилман
- Фармаци?а
- Фармакокинетика
- Фармакодинамика
- Лек
- Токсикологи?а
- Фармакогнози?а
- Фармацеутска хеми?а
- Клиничка фармакологи?а
- Медицина
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Vallance P, Smart TG (?ануар 2006). ?The future of pharmacology”. British Journal of Pharmacology. 147 Suppl 1 (S1): S304—7. PMC 1760753?
. PMID 16402118. doi:10.1038/sj.bjp.0706454.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ ?Pharmacy (n.)”. Online Etymology Dictionary.
- ^ ?Pharmacology”. Online Etymology Dictionary.
- ^ Takács-Novák, K.; Avdeef, A. (август 1996). ?Interlaboratory study of log P determination by shake-flask and potentiometric methods”. Journal of Pharmaceutical and Biomedical Analysis. 14 (11): 1405—13. PMID 8877846. doi:10.1016/0731-7085(96)01773-6.
- ^ Kritikos PG, Papadaki SP (1. 1. 1967). ?The early history of the poppy and opium”. Journal of the Archaeological Society of Athens.
- ^ Luch A, ур. (2009). Molecular, clinical and environmental toxicology. Springer. стр. 20. ISBN 978-3-7643-8335-0.
- ^ Sertürner, Friedrich (1805). ?Untitled letter to the editor”. Journal der Pharmacie für Aerzte, Apotheker und Chemisten (Journal of Pharmacy for Physicians, Apothecaries, and Chemists). 13: 229—243. Архивирано из оригинала 17. 8. 2016. г. ; see especially "III. S?ure im Opium" (acid in opium), pp. 234–235, and "I. Nachtrag zur Charakteristik der S?ure im Opium" (Addendum on the characteristics of the acid in opium), pp. 236–241.
- ^ Brater DC, Daly WJ (ма? 2000). ?Clinical pharmacology in the Middle Ages: principles that presage the 21st century”. Clinical Pharmacology and Therapeutics. 67 (5): 447—50. PMID 10824622. S2CID 45980791. doi:10.1067/mcp.2000.106465.
- ^ Hollinger, Mannfred A. (2003). Introduction to pharmacology. CRC Press. стр. 4. ISBN 0-415-28033-8.
- ^ а б Rang HP (?ануар 2006). ?The receptor concept: pharmacology's big idea”. British Journal of Pharmacology. 147 Suppl 1 (S1): S9—16. PMC 1760743?
. PMID 16402126. doi:10.1038/sj.bjp.0706457.
- ^ Maehle AH, Prüll CR, Halliwell RF (август 2002). ?The emergence of the drug receptor theory”. Nature Reviews. Drug Discovery. 1 (8): 637—41. PMID 12402503. S2CID 205479063. doi:10.1038/nrd875.
- ^ Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Flower RJ (2007). Pharmacology. China: Elsevier. ISBN 978-0-443-06911-6.
- ^ Masood N. Khan; John W. Findlay, ур. (2009). Ligand-binding assays development, validation, and implementation in the drug development arena. Hoboken, N.J.: John Wiley & Sons. ISBN 978-0470541494.
- ^ ?Psychopharmacology | Psychology Today International”. www.psychologytoday.com. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?What is Psychopharmacology”. ascpp.org. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ а б Kaddurah-Daouk R, Kristal BS, Weinshilboum RM (2008). ?Metabolomics: a global biochemical approach to drug response and disease”. Annual Review of Pharmacology and Toxicology. 48: 653—83. PMID 18184107. doi:10.1146/annurev.pharmtox.48.113006.094715.
- ^ а б Kaddurah-Daouk R, Weinshilboum RM (фебруар 2014). ?Pharmacometabolomics: implications for clinical pharmacology and systems pharmacology”. Clinical Pharmacology and Therapeutics. 95 (2): 154—67. PMID 24193171. S2CID 22649568. doi:10.1038/clpt.2013.217.
- ^ Rizkallah MR, Saad R, Aziz RK (септембар 2010). ?The Human Microbiome Project, personalized medicine and the birth of pharmacomicrobiomics.”. Current Pharmacogenomics and Personalized Medicine. 8 (3): 182—93. doi:10.2174/187569210792246326.
- ^ Gomez A, Ingelman-Sundberg M (април 2009). ?Pharmacoepigenetics: its role in interindividual differences in drug response”. Clinical Pharmacology and Therapeutics. 85 (4): 426—30. PMID 19242404. S2CID 39131071. doi:10.1038/clpt.2009.2.
- ^ ?What is Clinical Pharmacology?”. ascpt.org. Приступ?ено 31. 10. 2021.
- ^ ?Posology, Factors Influencing Dose, Calculation of Doses”. pharmamad.com. 23. 1. 2019. Архивирано из оригинала 31. 10. 2021. г. Приступ?ено 31. 10. 2021.
- ^ а б ?The Science of Pharmacology & Toxicology”. Faculty of Medicine, University of Toronto. Приступ?ено 16. 7. 2019.
- ^ а б ?Drug Development”. sciencedirect.com. 2013. Приступ?ено 31. 10. 2021.
- ^ Madsen, Ulf; Krogsgaard-Larsen, Povl; Liljefors, Tommy V (2002). Textbook of Drug Design and Discovery. Washington, DC: Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-28288-8.
- ^ ?Introduction to Drug Design” (PDF). Приступ?ено 31. 10. 2021.
- ^ Mueller C, Schur C, O'Connell J (октобар 1997). ?Prescription drug spending: the impact of age and chronic disease status”. American Journal of Public Health. 87 (10): 1626—9. PMC 1381124?
. PMID 9357343. doi:10.2105/ajph.87.10.1626.
- ^ Arnold RJ, Ekins S (2010). ?Time for cooperation in health economics among the modelling community”. PharmacoEconomics. 28 (8): 609—13. PMID 20513161. S2CID 23088517. doi:10.2165/11537580-000000000-00000.
- ^ ?Pharmacoeconomics - an overview”. sciencedirect.com. Приступ?ено 31. 10. 2021.
- ^ Reklaitis GV, Khinast J, Muzzio F (новембар 2010). ?Pharmaceutical engineering science—New approaches to pharmaceutical development and manufacturing”. Chemical Engineering Science. 65 (21): iv—vii. doi:10.1016/j.ces.2010.08.041.
- ^ Hite, Mark (2025-08-06). ?Safety Pharmacology Approaches”. International Journal of Toxicology (на ?езику: енглески). 16: 23—32. S2CID 71986376. doi:10.1080/109158197227332.
- ^ ?National Formulary”. MedicineNet. Архивирано из оригинала 04. 04. 2019. г. Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ ?European Pharmacopoeia (Ph. Eur.) – Background & Mission”. www.EDQM.eu. European Directorate for the Quality of Medicines & HealthCare (EDQM). Архивирано из оригинала 24. 05. 2017. г. Приступ?ено 8. 11. 2016.
- ^ Smith J, Stein V (април 2009). ?SPORCalc: A development of a database analysis that provides putative metabolic enzyme reactions for ligand-based drug design”. Computational Biology and Chemistry. 33 (2): 149—59. PMID 19157988. doi:10.1016/j.compbiolchem.2008.11.002.
- ^ а б Newton, David; Thorpe, Alasdair; Otter, Chris (2004). Revise A2 Chemistry. Heinemann Educational Publishers. стр. 1. ISBN 0-435-58347-6.
- ^ Ritter, James (2020). Rang and Dale's pharmacology. Flower, R. J. (Rod J.), 1945-, Henderson, Graeme,, Loke, Yoon Kong,, MacEwan, David J.,, Rang, H. P. (Ninth изд.). Edinburgh. ISBN 978-0-7020-8060-9. OCLC 1081403059.
- ^ Textbook of pharmacoepidemiology. Strom, Brian L., Kimmel, Stephen E., Hennessy, Sean. (Second изд.). Chichester, West Sussex, UK: Wiley Blackwell. 2013. стр. 21–23. ISBN 978-1-118-34484-2. OCLC 826123173.
- ^ Rahman SZ, Khan RA, Gupta V, Uddin M (?ул 2007). ?Pharmacoenvironmentology--a component of pharmacovigilance”. Environmental Health. 6 (1): 20. PMC 1947975?
. PMID 17650313. doi:10.1186/1476-069X-6-20.
- ^ Jena, Monalisa; Mishra, Archana; Maiti, Rituparna (2025-08-06). ?Environmental pharmacology: source, impact and solution”. Reviews on Environmental Health. 34 (1): 69—79. ISSN 2191-0308. PMID 30854834. S2CID 73725468. doi:10.1515/reveh-2018-0049.
- ^ ?International Society for Ethnopharmacology”. International Society for Ethnopharmacology (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-06.
- ^ Ricart-Ortega M, Font J, Llebaria A (ма? 2019). ?GPCR photopharmacology”. Molecular and Cellular Endocrinology. 488: 36—51. PMID 30862498. S2CID 76664855. doi:10.1016/j.mce.2019.03.003. hdl:10261/201805?
.
- ^ Velema WA, Szymanski W, Feringa BL (фебруар 2014). ?Photopharmacology: beyond proof of principle” (PDF). Journal of the American Chemical Society. 136 (6): 2178—91. PMID 24456115. doi:10.1021/ja413063e. hdl:11370/d6714f52-c2c8-4e48-b345-238e98bcc776?
.
- ^ Broichhagen J, Frank JA, Trauner D (?ул 2015). ?A roadmap to success in photopharmacology”. Accounts of Chemical Research. 48 (7): 1947—60. PMID 26103428. doi:10.1021/acs.accounts.5b00129.
Литература
[уреди | уреди извор]- Foreman, John C.; Johansen, Torben; Gibb, Alasdair J. (2009). Textbook of Receptor Pharmacology, Second Edition. CRC Press. ISBN 9781439887578.
- Brunton, Laurence (2011). Brunton, L. L.; Chabner, Bruce; Knollmann, Bj?rn C., ур. Goodman and Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (12 изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-162442-8.
- Whalen, Karen (2014). Lippincott Illustrated Reviews: Pharmacology.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- American Society for Pharmacology and Experimental Therapeutics
- British Pharmacological Society
- International Conference on Harmonisation
- US Pharmacopeia
- International Union of Basic and Clinical Pharmacology
- IUPHAR Committee on Receptor Nomenclature and Drug Classification Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (23. март 2019)
- IUPHAR/BPS Guide to Pharmacology